Šta treba dati deci? Na prvom mestu ljubav? Osoba, bez obzira koliko je stara, koja oseća da je voljena biće mnogo sposobnija da postigne uspeh u životu, jer se ne oseća usamljeno.
Detetu ljubav znači više nego pomoć: za njega je to potreba, naročitio na početku života. U prve tri godine ta je potreba od životnog značaja. Ako detetu tih prvih godina nedostaje ljubavi, dete može ispoljavati izraženu tugu, strah, obeshrabrenost, odbijanje hrane, zakasnelost govora, hodanja, poremećaj ponašanja...
Simptomi su manje ili više teški, što zavisi od toga da li je period gubitka ljubavi bio duži ili kraći. Ako se ovaj nedostatak produži, može ozbiljno da ugrozi opšti razvoj deteta.
U uzrastu koji nas interesuje, mali heroj ulazi u treću godinu života; dete tek što je izašlo iz onog perioda kad ljubav za njega znači životnu potrebu. Ali šta se događa posle? Ono ne postaje odjednom ličnost koja se rukovodi jedino razumom. Još dosta godina srce će ostati centar njegovih preokupacija, njegovog intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja.
Kad dete od pet godina sluša svoju majku, to ne čini zato što mu je ona rekla :"Treba da budeš pametan" - već zato da zadovolji majku. Kada u šestoj godini dobro uči u školi, to ne radi zato je "škola korisna" , već čini po volji učiteljici. Jer, ako dete ne voli učiteljicu, neće dobro ni učiti. Kao što je rekao Didro o jednom svom učeniku: "Pa šta biste hteli da ga naučim? On mene ne voli."
Osećanja dominiraju u životu deteta (vidite kako ono lako prelazi od smeha na suze) i u njegovim snovima. Njega prvo zanima da li nekog može voleti pa tek onda da li mu je ta osoba interesantna.
I dete koje je naučilo da govori zato što su ga roditelji, koje ono voli, ohrabrili mnogo lakše zapamti one reči koje mu se sviđaju, npr.arhipelag iako je to teška reč.
Kod dece je uvek tako: ukoliko se ne zadovolji srce, inteligencija se blokira. Ta apsolutna dominacija srca nad inteligencijom traje negde do sedme godine. Posle se inteligencija polako osamostaljuje u odnosu na srce.
Kad je Mocart bio na samrti, pitao je sve koji su dolazili da ga posete:"Volite li vi mene? To je pomalo zaveštanje detinjstva koje je tako odraslima ostavilo najslavnije dete.
Možda ćete nam reći da svaki roditelj voli svoje dete, pa zašto ih, onda, podsećamo da je ljubav bitna potreba? Zato što neki to zaborave, a neki ne znaju.Jedni to osećaju, ali im to smeta da žive kako im se dopada. A mnogi ne znaju da izraze ljubav.
Nastaviće se.
Preuzeto iz knjige - Moje dete biće dobar đak
Grupa autora Levin, Pernu, Vermej
